- Foto: Maja Tomić/Tijana Đajić
- Piše: Marijana Ramić
Osmesi, suze, zagrljaji, snaga: emocije su koje nosimo sa 23. Uhvati filma.
Ponosni smo na ovogodišnji 23. Uhvati film. Ponosni, što je i ovo izdanje održano — baš ovakvo kakvo jeste! Ponosni smo, jer smo još jednom pokazali da je borba za dostojanstven i slobodan život – borba svih nas! Ponosni smo, jer smo i ove godine, bili mesto susreta, solidarnosti i promena.
A posebno smo ponosni na sve nas koji čine Uhvati film: naš tim, volontere, publiku, saradnike, autore filmova: bez svih njih Uhvati film ne bi bio ono što jeste: festival koji istinski menja perspektive!
Smehom protiv diskriminacije
Ovogodišnje svečano otvaranje Festivala posvetili smo širenju svesti o važnosti borbe za slobodan i dostojanstven život, nadajući se da i mi svojim radom makar malo doprinosimo zajedničkoj borbi.
Program smo zatim nastavili humorom. Milica Janković, komičarka, održala je stend-up „Humorom kroz predrasude“ koji je izazvao snažne reakcije. Izmamila nam je osmehe, ali i naterala da se zapitamo: „Koliko je svet u kome živimo nepristupačan slepim osobama, koliko je svet u kome živimo opasan i nebezbedan slepim osobama?“
Saznali smo da postoje taktilne staze koje vode do bandera ili vrata trafika, da su neprimereni komentari i pitanja upućena slepim osobama pravilo, a ne izuzetak, i da u zdravstvu i obrazovanju i dalje vladaju predrasude. Kroz svoje iskustvo, Milica nam je predočila svakodnevicu slepe osobe i pomogla nam da bolje razumemo i reagujemo na svet oko sebe.
Nakon stend-upa pogledali smo prvu turu filmova koji menjaju perspektive, razgovarali, između ostalog, o značaju edukacija dece i mladih u školama po Srbiji.
Koliko vrede životi žena sa invaliditetom?
Naredni dan Uhvati filma doneo je snažne feminističke priče. Tokom filmskih projekcija imali smo prilike da vidimo patrijarhat na delu i njegove posledice, ali i žensku snagu i otpor. Posebno je publika izdvojila filma „Znakovi koji bole“ i „U njenim cipelama“, jer govore o važnim temama psihičkog nasilja i prisilnih dečjih brakova, o čemu ne govorimo dovoljno često.
Filmovi su bili sjajna inspiracija i za tribinu održanu odmah nakon projekcija: „Zašto je pitanje života žena sa invaliditetom pitanje svih?“ Gošće su nam bile: Olivera Olja Ilkić, feministkinja i aktivistkinja, Ana Jovčić, apsolventkinja i Milica Crkvenjakov, omladinska radnica.
Koliko su žene sa invaliditetom bezbedne?
Olja Ilkić navela je da se problem nepristupačnosti i dalje ne rešava, a posebno opasnim istakla je nasilje nad ženama sa invaliditetom, za koje nismo ni svesni koliko se često dešava i u kakvim sve oblicima. Naglasila je da je važno da se feminističke organizacije više bave ovim temama, jer društvo za kakvo se borimo je ravnopravno i nenasilno.
Ana Jovčić podelila je sa nama svoja iskustva diskriminacije na koju kao slepa žena često nailazi. Ona je posebno istakla ugroženu bezbednost slepih žena kad koriste javni prevoz. Njoj lično, ali i nekim drugim ženama koje poznaje, desilo se da dožive seksualno uznemiravanje od strane slučajnih prolaznika kad im je potrebna asistencija, kao i da dožive seksualno nasilje.
Milica Crkvenjakov, kao omladinska radnica koja se zalaže za inkluzivni omladinski rad, istakla je važnost savezništva u unapređenju prava žena sa invaliditetom. Poručila je drugim ženama i organizacijama da je neophodno uvek pitati same žene sa invaliditetom kakva podrška im je potrebna i koji su njihovi problemi, a zatim se zajedno sa njima zalagati za rešenja.
Tribina je bila vrlo dirljiva, završena je suzama, zagrljajima, ali i moćnim osećajem da nismo sami, već postoji jedno zajedništvo koje nas štiti i pokreće.
Dostojanstvo i sloboda – dva nerazdvojna pojma
Usled okolnosti na koje nismo mogli da utičemo, poslednji dan Uhvati filma sastojao se od dva bloka filmskih projekcija, nakon kojih je organizovana tribina o slobodi i dostojanstvu. Gošće su bile: Dragana Marković, Udruženje Klupa, Anita Govlja, Caritas Novi Sad, Divna Stojanov, dramaturškinja i Sonja Đekić, rediteljka. Govorili smo o ispunjenom životu osoba sa invaliditetom, ali i o položaju žena u filmskoj industriji.
Dragana Marković istakla je personalnu asistenciju kao preduslov slobodnog i dostojanstvenog života. Nažalost, objasnila je da trenutno usluga personalne asistencije u Novom Sadu ima dosta problema. Pre svega, dostupna je samo osobama sa fizičkim invaliditetom, kao i osobama koje dokažu da su društveno aktivne. Vrlo često nemoguće je biti društveno aktivan, ukoliko nemate personalnu asistenciju, stoga se osobe sa invaliditetom stavljaju u začarani krug.
Anita Govlja, Caritas Novi Sad, dodala je važnost pristupačnosti za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom. Osvrnula se na korišćenje lakog i jednostavnog jezika, kao svima dostupne komunikacije. S obzirom na to u kakvom brzom vremenu živimo, lak i jednostavan jezik postaje univerzalni jezik razumevanja.
Sonja i Divna govorile su o slobodi u kinematografiji. Divna je istakla da žene sve više zauzimaju prostor u filmskoj industriji. Po njenim rečima, nekad bilo je nezamislivo suprotstavljanje seksualnom uznemiravanju i nasilju u filmskoj industriji, a danas su žene osnaženije da se rodno zasnovanom nasilju u kinematografiji suprotstave.
Sonja je dodala da je primetan porast broja filmova koji se bave istinskim problemima sa kojima se žene svakodnevno susreću i da se nada da će se ovaj trend nastaviti.
Intersekcionalnost kao tema
Diskusija na tribini bila je interaktivna i inspirativna. Filmovi su ostavili snažne nedoumice o eutanaziji, osvestile nas o rasprostranjenosti seksualnog uznemiravanja, podsetile na genocid u Gazi. Pokazali smo da su ljudski identiteti različiti, ali i kako se oni prepliću i utiču u različitim društvenim kontekstima. Teme o kojima ćemo sigurno još dugo diskutovati i otkrivati!
Uhvati film se desio. Desio se kao slobodan, dostojanstven i živ festival. I tu ne bismo ništa dirali, do naredne godine i za sve buduće godine. Slobodnije, dostojanstvenije i ispunjenije!
23.Uhvati film bio je pristupačan slepim, gluvim osobama i osobama sa motoričkim invaliditetom. Svi filmovi i vizualni sadržaji bili su audioopisani i sinhronizovani na srpski i opisno titlovani, govorni sadržaji prevodili su se na srpski znakovni jezik, a bioskop Kulturnog centra Novog Sada gde se održava Uhvati film ima ulaz u ravni i toalet za osobe sa invaliditetom.
*23. Uhvati film i pristupačnost festivala podržali: Trag Fondacija, Rekonstrukcija ženski fond, Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Gradska uprava za kulturu, Erste banka. Audiodeskripciju i sinhronizaciju filmskog programa podržali su i: Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Gradska uprava za kulturu Novog Sada kroz projekat “Dosledno inkluzivni”, i Ministarstvo kulture kroz projekat “Slušaj, gledaj Uhvati film”.
