- Marijana Ramić
- Maja Tomić
Iza dosledno pristupačnog Uhvati filma stoji puno rada i truda – iza rada i truda stoje dosledni ljudi! Često vam govorimo o važnosti pristupačnosti i dočaravamo procese koji do toga dovode, a tog procesa ne bi bilo da nema ljudi koji ga vode, njihove energije, filozofije i predanosti!
Naravno da nije motiv za ovaj tekst nastao iz toga „da se ne baci“, već iz ponosa i sreće što smo u odgovorima naših saradnika uvideli da proces kojim se bave nije samo tehnički, već misija koju obavljaju srcem, profesionalno i odgovorno prema celom društvu. Uživajte u njihovim odgovorima, makar pola koliko mi!
Marija Gabnai: Emotivno sam vezana za Uhvati film
Sa velikim uzbuđenjem čekam svaki Uhvati film. Pored toga što meni samoj veoma znači, menja perspektivu i ispunjava me uvek jakim emocijama, činjenica da imam priliku da Uhvati film približim i Gluvim i nagluvim osobama me dodatno emotivno vezuje za sam festival. Mislim da svaka osoba ima pravo da radi na sebi, obogaćuje svoj život novim iskustvima i saznanjima, aktivno učestvuje u svakodnevnim dešavanjima i razmeni iskustava.
Nebojša Vujković Cvijin: Titlovanje za sve onemogućene da čuju
Od samog početka festivala postajao je uslov da filmovi moraju biti titlovani kako bi bili pristupačni Gluvim osobama. Dva velika izazova u titlovanju su titlovanje teško razumljivog govora na stranom jeziku, kao i titlovanje sa jezika koji nisu toliko bliski, recimo azijski jezici. Ako pri tom ne postoji nikakav okvirni tajmline, to predstavlja prilično velik izazov. Pošto na Festivalu, vodimo računa o pravilnoj terminologiji, veliki izazov u titlovanju predstavljaju delovi u kojima reditelj namerno koristi uvredljive izraze kako bi ukazao na taj problem.
Pre desetak godina je bilo teško objasniti zašto je važno titlovati i sadržaj na našem jeziku. Pojavom velikog broja videa na društvenim mrežama, svedoci smo da je velika količina tog sadržaja titlovana, bilo u potpunosti, bilo u cilju naglašavanja ključnih delova. Na taj način je sadržaj dostupan ne samo osobama koje ne čuju, nego i onima koji ga gledaju u različitim situacijama kada im je onemogućeno da ga čuju. Da li smo mi doprineli tome? Možda ne direktno, ali smo među prvima gurali tu snežnu grudvu.
Vladimir Rašković: Otkrivamo lepote kinematografije i života
Moj najupečatljiviji utisak rada na sinhronizaciji filmova u okviru festivala “Uhvati film “, jeste zapravo sama atmosfera na snimanju sinhronizacija, koja podrazumeva širok dijapazon emotivnih stanja, gde zajedno sa brojnim glumcima mlađe generacije i veoma mladim i budućim talentima, otkrivamo svetove kako kinematografije, odnosno odličnih filmova selektovanih za festival, tako i samog života u svim svojim teškoćama i lepoti.
Violeta Vlaški: Umetnost opisivanja slike
Audiodeskripcija u praksi: proces nastajanja audiodeskriptivnog scenarija izgleda ovako:
- Film se najpre gleda pojedinačno ili u paru, zavisno od teme, dužine i rokova.
- Scenarista izdvoja glavne likove, lokacije i ključne detalje.
- Scenario se piše pažljivo, uz poštovanje vremenskih kodova i dijaloga.
- Tekst zatim dobija slepi konsultant, koji postavlja pitanja i daje sugestije.
- Nakon ispravki, scenario se šalje produkciji na sinhronizaciju.
- Scenarista i konsultant zajedno daju završnu saglasnost za projekciju i distribuciju.
- Na ovaj način, vizuelni sadržaj postaje dostupan i osobama koje ga ne mogu videti – pretvara se u doživljaj koji spaja sliku i zvuk.
Marijana Ramić: Pristupačnost je pravo na informaciju!
Pristupačna promocija mnogo je više od „opiši i titluj“. Ona počinje od kreiranje promo strategija, kod nas je često i onaj tag na vagi kako će i zašto nešto finalno da izgleda. I kad jednom stvorite taj sistem razmišljanja, pristupačna promocija je ono što neće biti karakteristično samo za jedan festival o pristupačnosti, već i za sve što u životu promovišete. To je zanat, ali zanat koji menja ljudske živote na bolje.
Da biste radili pristupačnu promociju morate da razumete svrhu, važnost i obavezu koju imate kao neko ko prenosi javnu reč. Ukoliko niste senzibilisani i osvešćeni – sam tehnički proces može stvarati teret dodatnog posla i nametati pitanje svrhe. Međutim, čim se malo edukujete – jasno će vam biti da su osobe sa invaliditetom predugo onemogućavane, da imaju ograničen pristup informacijama, čak i uz modernu tehnologiju, i da uz malo kreativnosti i rada, imate moć da omogućite nečije pravo na informaciju.
Milesa Milinković: Pristupačnost je inovativnost Uhvati filma
Pristupačnost filmskog festivala omogućava širokom spektru ljudi da od ponuđenog (dobrog) sadržaja uzme ono što mu\joj je potrebno: umetnički doživljaj, emocije, zajedništvo, informacije, znanje. Pristupačnost omogućava da i različiti ljudi doprinesu procesu, da doprinesu da svako izdanje festivala bude nesvakidašnje, neponovljivo i za pamćenje. Želim da verujem da se upravo u tom prostoru koje je otvoreno za ljude sa raznolikim načinima funkcionisanja i bivstvovanja ogleda i inovativnost Uhvati film festivala.
Uhvati film – dosledno pristupačan!
Međunarodni 23. Filmski festival Uhvati film biće pristupačan Gluvim i slepim osobama, osobama sa motoričkim invaliditetom:
- Bioskop KCNS ima ulaz u ravni i toalet za osobe sa invaliditetom,
- filmovi su audioopisani i sinhronizovani na srpski,
- svi govorni segmenti se prevode na srpski znakovni jezik.
Pristupačnost 23. Uhvati film obezbeđena je kroz projekte:
- „Dosledno inkluzivni“ koji se realizuje sredstvima dobijenim po osnovu Javnog konkursa za podnošenje predloga programa na Stalno otvoreni konkurs za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji u 2025. godini koji sprovodi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna putanja.
- „Dosledno inkluzivan Uhvati film“ koji podržava i Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, na osnovu Javnog konkursa za sufinansiranje projekata u kulturi kojima se doprinosi povećanju pristupačnosti kulturnih sadržaja u 2025. godini.
- „Uhvati film – o ženama s invaliditetom“, kroz program Snažnije zajedno, koji sprovodi Trag fondacija.
- „Uhvati film – žene stvaraju“, uz podršku Rekonstrukcije ženskog fonda.
*tekst je nastao u okviru projekta „Dosledno inkluzivni“ koji se realizuje sredstvima dobijenim po osnovu Javnog konkursa za podnošenje predloga programa na Stalno otvoreni konkurs za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji u 2025. godini koji sprovodi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
