- Maja Smiljković, volonterka Uhvati film Novi Sad
- Maja Tomić (Uhvati film Novi Sad)
Filmski festival Uhvati film je najpristupačniji filmski festival u Srbiji, ceo program maksimalno moguće je dostupan osobama sa fizičkim invaliditetom, gluvim i slepim osobama. Međutim, u razgovoru sa nama, Milesa ističe da put do trenutnog nivoa pristupačnosti Uhvati film-a nije bio lak.
Kako je Festival Uhvati film uspeo da obezbedi pristupačnost koju danas ima?
Uhvati film je od začetaka pristupačan gluvima. Od renoviranja Kulturnog centra Novog Sada (KCNS) je donekle pristupačan i korisnicima kolica. Dugo vremena smo pokušavali da obezbedimo pristupačnost filmskog programa slepim i slabovidim osobama kroz audiodeskripciju i sinhronizaciju, ali donatori nisu imali sluha. Konačno smo 2020. uspeli da sinhronizujemo jedan dan filmskog programa uz podršku Ministarstva kulture, ali se već naredne godine desilo da pristupačnost Uhvati film festivala nije bila prepoznata kao nešto što unapređuje kvalitet života slepih i kao zaseban segment organizacije koji zahteva dodatne resurse, iako je konkursom Ministarstva predviđeno finansiranje između ostalog i sinhronizacije. To nam je pokazalo da sve zavisi od toga koliko članovi komisije uopšte znaju o pristupačnosti, koliko posvećeno čitaju naše predloge projekata. Stoga, moramo da trošimo mnogo više energije i vremena da bismo kroz nekoliko aplikacija na konkurse obezbedili potrebna sredstva, a kasnije isto toliko u izveštavanju.
Imali smo sreće da se povežemo sa Violetom Vlaški koja nam radi audiodeskripciju, ali važno je pomenuti i to da te 2020. nismo lako našli nekog ko će nam uopšte uraditi sinhronizaciju te vrste (za ograničena sredstva), pošto očigledno – to nije praksa u video produkciji, ljudi nemaju iskustva.
Dobro je što npr. Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada već dve godine ima konkurs za pristupačnost kulturnih sadržaja, samo što bih volela da znam zasigurno – da će npr. taj konkurs uvek postojati i da neće biti ukinut pri nekom rezanju gradskog budžeta (za kulturu).
Koliko je važno da i osobe sa invaliditetom budu uključene u kulturne događaje – što kao kreatori sadržaja, što kao publika?
Uhvati film je ne samo najpristupačniji već i najinkluzivniji filmski festival u Srbiji upravo zato što su osobe sa invaliditetom i kreatori sadržaja, organizatori.
Važnost uključivanja – važnost pristupa je bespredmetna jer uključivanje/pristup – zapravo bih rekla omogućavanje učešća, pitanje je ljudskih prava osoba sa invaliditetom, koja su nam zagarantovana i Konvencijom o ljudskim pravima i Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom prosto imaju Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom i zakonima ove zemlje zagarantovano pravo da kreiraju kulturu, da stvaraju umetnost i da uživaju u kulturi koju neko drugi stvara i to je ta važnost – po sebi. To što i zajednica ima benefite od toga kad osobe sa invaliditetom učestvuju, to bi trebalo da bude sporedan razlog za uključivanje (mada je nažalost praksa pokazala da zajednica omogućava učešće – zbog sopstvenih benefita).
Vaš trud je prepoznat što dokazuje nagrada Pokretači promena koju je KAO Parnas kao organizator Uhvati filma osvojio. Šta je potrebno uraditi da se i kod šire javnosti podigne svest o značaju pristupačnosti?
Očigledno je neophodna edukacija, ali opet ću ponoviti – nije stvar u značaju pristupačnosti već u našoj obavezi – obavezi zajednice da kreira okruženje u kome će svako moći da ostvari svako svoje pravo pa i pravo na pristup kulturi.
Festival Uhvati film je primer kako jedan filmski festival u praksi treba da izgleda ne bi li svi ravnopravno mogli da uživaju u kulturi. Da li je moguće da i drugi festivali ili kulturni događaji slede Vaš primer i sami postanu pristupačni i koji je prvi korak ka tome?
Organizatori filmskih festivala (kulturnih događaja) samo treba da se zapitaju – kome su dostupni? Ko su ljudi koji mogu da uživaju u sadržajima koje nude? Da li su kulturni događaji za privilegovanu elitu ili su ipak otvoreni i dostupni različitim grupama ljudi? Da li zaista ispunjavaju svoju funkciju i svrhu da uzdižu duh, kritički sagledavaju stvarnost i ukazuju na moguća rešenja ili doprinose problemu svojim (ne)činjenjem?
Svi kulturni događaji mogu da postanu pristupačni(ji), a prvi korak je da shvate da su u obavezi da ne krše ljudska prava, da ne diskriminišu.
U okviru Festivala organizujete konferencije, debate i edukacije, kakva su Vaša zapažanja, koliko su ljudi upućeni u važnost pristupačnosti?
Koliko su ljudi neupućeni u pristupačnost, mogućnosti za pristupačnost, govori primer od pre nekoliko nedelja koji je pokazao da ljudi u Srbiji, ljudi koji koriste društvene mreže, ne znaju da slepe osobe mogu da koriste smartfon!
Mislim da se u Srbiji generalno malo govori o ljudskim pravima osoba sa invaliditetom u kontekstu prava. Sve što se radi u tom pravcu, nekako se na kraju stavi u kontekst milosrdnog modela – neko tamo je dobar i human i čini veliku stvar kad – gle o čuda obezbedi pristup u pozorište, biblioteku, prevod predstave il’ vođene izložbe na znakovni jezik, audio opis nekog vizuelnog sadržaja.
Sa obzirom na to da je Festival međunarodnog karaktera u kontaktu ste sa ljudima širom sveta. Kakvo je stanje u drugim državama po pitanju pristupačnosti ovakvih događaja i koliko je ova tema aktuelna?
U svetu se dosta govori o inkluziji i raznolikosti (i to se preuzima sad i kod nas ali na žalost bez suštinskog razumevanja već više kao floskula, slogan zarad obezbeđivanja više novca od (stranih) donatora) ali je pitanje invaliditeta uopšte skrajnuto. Iako je, naravno, mnogo bolja situacija nego kod nas, ni u svetu osobe sa invaliditetom nemaju dovoljan pristup kulturi. Pristup sadržajima je nešto omogućeniji ali pristup kreiranju sadržaja je nešto na čemu mora još da se radi.
Koji su Vaši planovi ubuduće? Da li postoji prostor da Festival postane još pristupačniji i na kojim segmentima je potrebno raditi da do toga dođe?
KCNS nije u potpunosti pristupačan. Neophodno je renovirati ga da bude u skladu sa standardima pristupačnosti. Takođe, nema opremu koja bi omogućila zajedničko praćenje programa – u formatima koji odgovaraju različitoj publici.
Stoga nam predstoji zagovaranje da se KCNS renovira, a u međuvremenu, nama će inkluzivnost i pristupačnost (u maksimalno mogućem obimu) biti kao i do sad – princip u radu.
