- Piše: Marijana Ramić Vuin
- Foto: Maja Tomić
Razvijajući i unapređujući pristupačnost Uhvati film-a, primer smo kako jedan filmski festival u praksi treba da izgleda ne bi li bio događaj u kojem ravnopravno mogu da uživaju svi. Svesni smo i na kojima segmentima pristupačnosti treba još svi da radimo, i unapređenje pristupačnosti Uhvati film-a je naš prioritet.
Naša misija se ne zaustavlja na tome – mi želimo da pokažemo i ukažemo i drugim kulturnim delatnicima, da i njihovi događaju treba i moraju da budu pristupačni svima.
To je bio i motiv da organizujemo konferenciju „Od nediskriminacije do razvoja publike“, koja je održana u okviru 20. Uhvati film-a i da predstavnicima filmskih festivala pružimo uvid u to kako se povećanjem pristupačnosti događaja razvija publika, odnosno širi krug korisnika- učesnika i kreatora programa.
Konferencija je dala odgovore na pitanja koje elemente pristupačnosti je neophodno ispuniti da bi se uticalo na razvoj publike, kako ih budžetirati, koje su dobrobiti pristupačnog festivala, ali i kako zajedničkim snagama možemo uticati na javnost i donosioce odluka da više pažnje i sredstava odvoje na pristupačnost filmskih festivala.
Zašto je pristupačnost naša tema?
Konferenciju je otvorio Matthijs Wouter Knol, direktor Evropske filmske akademije. On je rekao da je ova tema jako važna u evropskom kontekstu, i da nije dovoljno aktuelna među evropskim festivalima. Dodao je da će se Akademija u budućnosti potruditi da utiče da evropski film bude dostupan svima i da tema pristupačnosti bude u fokusu evropske filmske industrije.
Pohvalio je Uhvati film i istakao da je to jedinstveni festival u Evropi, ne samo zbog teme kojom se bavi, nego i zbog pristupačnosti sadržaja. Od ove godine, Uhvati film je deo Knowledge sharing programa, koji je Evropska filmska akademija započela upravo saradnjom sa našim Festivalom.
Znanje o invalidnosti, prvi je korak ka pristupačnosti. Upravo o tome govorila je direktorka Uhvati film-a, Milesa Milinković, u svom obraćanju na konferenciji. Objasnila je princip socijalnog modela invalidnosti, po kojem je društvo to koje treba da se prilagođava, a ne osobe sa invaliditetom. Ona je istakla da je pristupačnost obaveza i odgovornosti svih i osnovni princip poštovanja ljudskih prava, a ne dobra volja pojedinca.
Prikazala je spisak zakona i uredbi koji jasno definišu da je neravnopravni pristup kulturnim sadržajima diskriminacija i dodala da uključivanje osoba sa invaliditetom u kulturu podrazumeva i više publike na događajima.
Slušaj da vidiš i vidi da slušaš.
O pristupačnosti vizuelnih sadržaja slepim osobama, govorila je Violeta Vlaški, iz Digitas 24. Violeta se bavi audio-opisom vizuelnih sadržaja za koji kaže da se radi po principu: opiši ono što vidiš, bez subjektivne interpretacije. Ona je nabrojala osnovna upustva za opisivanje sadržaja, ali je istakla da je za dobru sinhronizaciju pored dobrog audio-opisa, nephodan konsultant, glasovi koji se koriste za potrebe sinhronizacije i dobra postprodukcija (montaža).
O pristupačnosti vizuelnih sadržaja slepim osobama, govorila je Violeta Vlaški, iz Digitas 24. Violeta se bavi audio-opisom vizuelnih sadržaja za koji kaže da se radi po principu: opiši ono što vidiš, bez subjektivne interpretacije. Ona je nabrojala osnovna upustva za opisivanje sadržaja, ali je istakla da je za dobru sinhronizaciju pored dobrog audio-opisa, nephodan konsultant, glasovi koji se koriste za potrebe sinhronizacije i dobra postprodukcija (montaža).
U svom izlaganju, Milica je istakla da postoje dva načina da se film načini pristupačnim Gluvim osobama: da se sadržaj prevodi na znakovni jezik, a drugi je opisno titlovanje.
I Violeta i Milica su istakle da je pristupačnost Gluvim i slepim osobama u svetu mnogo zastupljenija, i da bi ovaj segment trebalo i moralo unaprediti i u našoj zemlji.
Onlajn prostor kao polje mogućnosti pristupačnosti
Razvojem novih tehnologija, otvorile su se nove perspektive za pristupačnost. To se pogotovo odnosi na dostupnost i pristupačnost informacija, a Mirjana Isakov iz Centra za socijalnu inkluziju Novi Sad na konferenciji govorila je o digitalnoj pristupačnosti. Ona se u svom izlaganju posebno osvrnula na pristupačnost veb prezentacija, na kojima često festivali i prezentuju najvažnije informacije o sebi i programu.
Mirjana se posebno dotakla pristupačnosti veb sajta slepim i Gluvim osobama, ali i onima koji za surfovanje stranicama ne koriste miš i tastaturu. Ona je nabrojala i standardne digitalne pristupačnosti i dala konkretna upustva kako pojedinačne sadržaje sajta načiniti pristupačnim.
Prisutni su upoznati sa tim da postoje i posebni softeri i publikacije za proveru pristupačnosti veb sajta, što je preporuka da svi koriste.
Pristupačnost postoji, ali ko zna za nju?
Kad već obezbedite pristupačnost, važno je da ta informacija dođe do šire publike, ali i do osoba sa invaliditetom. O promociji pristupačnosti i pristupačnoj promociji, govorila je Marijana Ramić Vulin, pr Uhvati film.
Pristupačan događaj povećava i pozitivan imidž vašeg Festivala, i to jeste informacija koju treba isticati u prezentovanju događaja.
U komunikaciji pristupačnog događaja, važno je koristiti nediskriminatorsku terminologiju, ali i ispravni kontekst. Za to je neophodno da svi članovi tima budu senzibilisani i edukovani o invalidnosti i pristupačnosti, kako ne bi u javnosti došlo do iznošenja netačnih, ali i diskriminatorskih poruka.
Za svaki događaj posebno potrebno je navesti nivo pristupačnosti, kako bi publika tačno znala šta da očekuje. Marijana je na primeru festivala Uhvati film pokazala kako komunikacija događaja može biti pristupačna i o kojim sve segmentima treba voditi računa kako bi poruka o vašem programu došla do svih.
Sitne cake pristupačnosti
Nakon izlaganja, održan je okrugli sto: „Prevazilaženje izazova filmskih i festivalskih producenata u postizanju pristupačnosti“, u okviru kojeg su prisutni izneli svoja iskustva, prepreke na koje nailaze, postavljali pitanja i dobili odgovore.
Mnogi od prisutnih su priznali da nisu imali ovako jasnu perspektivu o važnosti i načinima pristupačnosti svojih događaja, i da čak nisu ni mislili o tome. Istakli su finansije kao najveću prepreku za pristupačnost, što su i moderatorke Marijana i Milesa potvrdile da jeste veliki problem, jer pristupačnost košta. Ali, istakle su da postoje i segmenti koji ne koštaju puno, već iziskuju malo kreativnosti i društvene svesti. Npr. izbor pristupačnog prostora za događaj, spram onog koji nije pristupačan, pokazuje da se pristupačnost nekad bira, a ne samo kreira.
Još uvek, sredstva za pristupačnost, pogotovo u javnim konkursima, nisu dovoljna, ali od ove godine postoje povećani fondovi za pristupačnost. Ta sredstva su ipak vrlo mala, i neizvesno je da će se dodeljivati u kontinuitetu svake godine.
Mnogi od prisutnih su komentarisali da im deluje da je nemoguće odmah uneti sve elemente pristupačnosti u svoje događaje, što potvrđuje da je pristupačnost i dalje proces koji se sporo odvija. Ali Milesa je zatim postavila pitanje: Šta kad bi u procesu kreiranja, filmovi bili pristupačni i kad bi zatim filmski festivali dobijali pristupačne filmove? Time bi se i troškovi znatno smanjili, ali i pojednostavio proces obezbeđivanja pristupačnosti.
Stoga i mi kao festivali imamo odgovornost da lobiramo na filmsku industriju da kreiraju što pristupačnije filmske sadržaje, kako bi i ovaj vid umetnosti bio dostupan svima.
I za kraj još jednom: zašto je važno da imamo pristupačne programe?
Jer je to poštovanje ljudskih prava i načela ravnopravnosti.
Jer je to razvoj publike – više ljudi na događaju.
Jer je to prilika za uključivanje različitih perspektiva što dovodi do kvalitetnijeg događaja.
Jer je to prilika za saradnju, umrežavanje, učešće i kreativne mogućnosti.
Jer je to prilika za stvaranje novih umetnosti.
Jer je to razvijanje društvene svesti, brige za zajednicu, doprinos boljem svetu –
a čak i ako ste komercijalni festival, kad dodate ove vrednosti pride – nije li to za ponos i isticanje?
