Konferenciju podržava:
Zašto pristupačan filmski festival znači i razvoj publike? Kako zajedno da učinimo filmske festivale pristupačnijim?
Odgovore na ova pitanja daće stručna konferencija „Od nediskriminacije do razvoja publike“, koja će se održati 13. oktobra od 10h u Kulturnom centru Novog Sada, u okviru 20. Uhvati film-a.
Namenjena je organizatorima filmskih festivala i svima koji žele da nauče kako se povećanjem pristupačnosti događaja razvija publika odnosno širi krug korisnika- učesnika i kreatora programa.
Specijalni govornik na konferenciji: Matthijs Wouter Knol, direktor Evropske filmske akademije.
Važnost pristupačnosti filmske industrije i događaja, perspektiva Evropske filmske akademije
Rođen 1977, direktor je Evropske filmske akademije, u okviru koje se razvijaju i programi razvoja publike i filmske edukacije. Evropska filmska akademija poznata je po godišnjoj nagradi European film academy award.
Od 2001. producirao je preko 30 dokumentarnih filmova u Amsterdamu. Za ARTE (Evropski javni servis posvećen kulturi) ko-producirao je digitalna izdanja 40 re-masteriranih dela holandskog autora dokumentaraca Johana van der Keukena, koji je nagrađen Prix Cahiers du Cinéma (2006). Od 2008. do 2020. bio je deo Berlinskog međunarodnog filmskog festivala, prvo kao rukovodilac programa Berlinale Talents, a zatim i kao direktor European Film Market-a, koji je jedan od tri najuspešnijih filmskih marketa u svetu.
Od 2017. godine, Matthijs se bavi temama raznolikosti i inkluzije. On je 2020. bio jedan od suosnivača Anti-Racism Taskforce for European Film, organizacije koja se bavi sistemskim rasizmom u evropskoj filmskoj kulturi. Kao član Upravnog odbora International Coalition for Filmmakers at Risk (ICFR), radi na zalaganju i podršci filmskih stvaralaca koji su zatvoreni ili ugroženi od strane vlasti u Evropi i izvan nje.
Promena perspektive – šta onemogućava osobe sa invaliditetom
Diplomirana pedagoškinja, master rodnih studija, aktivistkinja preko 20 godina. Organizatorka kulturnih događaja. Edukatorka. Autorka niza stručnih radova na temu invalidnosti i roda.
Od 2005. u organizaciji Uhvati film festivala (tada Fimske manifestacije Uhvati sa mnom ovaj dan!), od 2012. izvršna direktorka. Predsednica Kreativno afirmativne organizacije Parnas.
Učesnica na raznim tribinama i panelima, kao stručnjakinja za oblast invalidnosti.
Na Filmskom festivalu Kurzfilm Festival Hamburg bila Academy Keynote speaker – Evropske filmske akademije.
U okviru Grenzenlos Kultur vol. 24 – Theaterfestival, na simpozijumu “Politika brige, solidarnosti i prisustva” moderira panel “Artivism and disability led work”
Stručni radovi o intersekciji invalidnosti i roda objavljeni su u zbornicima iz teorije roda i služe za edukaciju.
Osnove audiodeskripcije vizuelnih sadržaja, domaća i Evropska iskustva
Diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Profesorka ruskog jezika u dve beogradske gimnazije.
Suosnivačica organizacije „Digitas 24“ od 2019. godine.
Radila audiodeskripciju izložbe MSUB „U dodiru sa“.
Sa Brankom Matićem radila audio deskripciju filma „Umetnik je prisutan“ u okviru retrospektivne izložbe Marine Abramović u MSUB.
Pripemila audiodeskripciju za 19. i 20. Uhvati film.
U saradnji sa Savezom Slepih Srbije uradila audiodeskripciju serije „Koreni“.
Izlagala na završnoj konferenciji projekta „ADlab pro“ u organizaciji RTV Slovenija.
Pristupačan film i filmski događaj za Gluve
Radi sa gluvim i nagluvim osobama od 2015. godine kao prevodilac za znakovni jezik i do 2019. godine je bila kreativni direktor glumačke sekcije Gradske organizacije gluvih i nagluvih u Nišu. Jedna od pokretača inkluzivnog teatra u Nišu, gde su kroz razne projekte, gluve osobe mogle biti prvi put u publici zajedno sa čujućom populacijom, ili na sceni sa profesionalnim čujućim glumcima.
Jedan je od osnivača benda Zu Zu Zujalice, prvog muzičkog sastava za decu u Srbiji, koji svoju muziku prevodi na znakovni jezik.
Svojim prvim dokumentarnim filmom Bitisanje – Gluv nije nem, za koji zajedno sa Mladenom Milojkovićem potpisuje režiju, prodire dublje u probleme gluvih i nagluvih osoba u Srbiji, sa velikim osvrtom na pristupačnost kulturnog sadržaja osobama koje ne čuju. Trenutno radi kao snimateljka i montažerka u Novom Sadu.
Digitalna pristupačnost- Vebsajt
Akademska slikarka i dizajnerka.
Zaposlena kao ‘koordinator obrazovanja odraslih’ u ŠOSO „Milan Petrović“ sa domom učenika u Novom Sadu.
Bavi se pristupačnim grafičkim i web dizajnom, prilagođavanjem i asistivnom tehnologijom.
Učestvovala je u više projekata i konferencija koje se bave različitim aspektima inkluzije.
Predsednica je udruženja Centar za socijalnu inkluziju i menadžerka projekta inkluzivnagalerija.rs
Pristupačna promocija, promocija pristupačnosti i invalidnosti bez stereotipa
Preko deset godina aktivno je uključena u aktivnosti organizacija civilnog društva – s akcentom na radu sa osetljivim društvenim grupama – pre svega osobama sa invaliditetom, ženama i mladima.
Diplomirala žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Uključena je u organizaciju Međunarodnog filmskog festivala „Uhvati film“ od 2010. godine, a trenutno je i pr i menadžerka društvenih mreža Festivala, kao i voditeljka tribina i diskusija.
Zaposlena je u Fondaciji Novi Sad – Evropska prestonica kulture na poziciji Saradnica za uključivanje i pristupačnost.
Držala je nekoliko obuka na temu pristupačnosti kulturnih događaja i pristupačnog načina promocije kulturnih događaja.
Radila je kao novinarka u časopisu Link.
Scenaristkinja je i nekoliko dokumentarnih filmova koji su se bavili promocijom tolerancije i multietničnosti u Vojvodini.
Nakon izlaganja, planiran je
Učesnici: Predstavnici filmskih festivala, diskusija sa prisutnim učesnicima konferencije
Moderacija: Milesa Milinković i Marijana Ramić Vulin, Uhvati film Novi Sad
Radni jezici: SR/HR/BiH, osim Matthijs Wouter Knol – Evropska filmska akademija (English)
Srpski znakovni jezik
Kao organizatori kulturnih događaja, svi se bavimo razvojem publike.
Ako učiniš događaje i filmove pristupačnim, doprećeš do više ljudi.
Nakon projekcije filmova svaki dan očekuju nas razgovori sa povodom. Objašnjavamo, diskutujemo i razmenjujemo utiske. Učimo, kritički preispitujemo sebe, druge i svet oko sebe. Rušimo stereotipe i predrasude i menjamo perspektive.
12.10.
glumac, plesač, govornik i diplomirani modni novinar. Rođen je 1977. godine u Ulmu (Nemačka) kao sin bosanskih gastarbajtera, a od 1998. godine aktivan kao glumac; pred kamerom je 13 godina u seriji nemačke nacionalne televizije ARD „Marienhof“ bio deo glavne glumačke ekipe, kao i u filmu „Wo ist Fred“ i u filmu „Kollegen“, koji je bio deo Filmskog festivala u Kanu i Filmskog festivala Uhvati film u Novom Sadu. Stajao je na bini teatra „Podium“u Ulmu, kao i gradskog teatra u Trieru, a od 2018. do 2020. bio je stalni član ansambla državnog teatra u Darmstatu. Od 2014. počinje aktivno da se posvećuje savremenom plesu, što je prethodilo saradnji i nastupima sa „Axis Dance Company“ grupom iz Kalifornije i „Candoco Dance Company“ iz Londona. Angažovan je u mnogobrojnim kampanjama, kao sto je Aktion Mensch (akcija čovek), švajcarski Pro Infirmis ili Coming – Out - Aktion #actout kao ambasador Savezne agencije za borbu protiv diskriminacije. Aljukić je u odboru umetničkog festivala „Sommerblut“, a od sezone 20/21 stalni član ansambla kamernog pozorista u Minhenu.
13.10.
Novinarka dokumentarno-obrazovnog programa RTV-a i aktivistkinja u oblasti ljudskih prava i mentalnog zdravlja, kroz projekte neformalne inicijative IM-PACT21 bavi se i dostupnošću medicinsko-tehničkih pomagala i asistivnih tehnologija za osobe sa invaliditetom u našoj zemlji. Prvobitna ideja same inicijative bila je okupljanje mladih, osnaživanje, kreiranje sigurnog prostora, savladavanje nekih novih veština, prepoznavanje njihovih potreba i briga o mentalnom zdravlju, što je i Miličina lična motivacija i nešto čime se svakodnevno bavi.
14.10.
Rođen 22. februara 1978. godine u Novom Sadu, masterirao je Srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Pesnik i pisac. Objavio sledeće zbirke poezije: „Betonska koma“ 1996, „Krvava sisa“ 2001, „Nove domovine“ 2007, „Metak“ 2012, „Pobacani pasvordi“ - izbor iz poezije sa prevodom na engleski (2015), „Mehanički monstrumi“ (2020). Zastupljen je u brojnim antologijama i zbornicima poezije. Iz štampe izlazi njegov prvi roman „Popino prase“ (2021) , te knjiga izabranih pesama na mađarskom (2022) Urednik je edicije knjiga „Iza barikade“ u okviru asocijacije „Kulturanova“. Priredio je tematski broj časopisa za književnost, filozofiju i društvenu teoriju „Rizom“ posvećen „Studijama invalidnosti“ (2021) Aktivista je „Novog kulturnog naselja“ u okviru kojeg je jedan od priređivača „Brevijara ulica Novog naselja“. „Popino prase“ mu je prva knjiga proze .
15.10.
Radi sa gluvim i nagluvim osobama od 2015. godine kao prevodilac za znakovni jezik i do 2019. godine je bila kreativni direktor glumačke sekcije Gradske organizacije gluvih i nagluvih u Nišu. Jedna od pokretača inkluzivnog teatra u Nišu, gde su kroz razne projekte, gluve osobe mogle biti prvi put u publici zajedno sa čujućom populacijom, ili na sceni sa profesionalnim čujućim glumcima.
Jedan je od osnivača benda Zu Zu Zujalice, prvog muzičkog sastava za decu u Srbiji, koji svoju muziku prevodi na znakovni jezik.
Svojim prvim dokumentarnim filmom Bitisanje – Gluv nije nem, za koji zajedno sa Mladenom Milojkovićem potpisuje režiju, prodire dublje u probleme gluvih i nagluvih osoba u Srbiji, sa velikim osvrtom na pristupačnost kulturnog sadržaja osobama koje ne čuju.
Nema u porodici ili okolini nikog ko je gluva osoba. Samo se zaljubila u znakovni jezik s kojim se prvi put susrela na studijama psihologije. Trenutno radi kao snimateljka i montažerka u Novom Sadu
15.10.
Helga je masterica kulturologije po obrazovanju.
Aasistentica režije, scenarija filma Ni vremena za umirat, voditeljica (i organizatorka) radionica glume za mlade sa invaliditetom u okviru kojih je nastao film.
16.10.
Kenta Kambara je japanski performer koji svojom umetnošću želi da utiče na promenu perspektive javnosti prema osobama sa invaliditetom. Nastupao je na zatvaranju Paraolimpijskih igara u Riu 2016 i na otvaranju Paraolimpijskih igara u Tokiju 2020.
Pristupačnost:
povratak na ceo program
Uhvati film Novi Sad je najpristupačniji festival u Srbiji: dostupan je osobama sa fizičkim invaliditetom, gluvima, a deo programa potpuno je pristupačan i sl(ij)epima. Dobitnik je Nagrade za promociju humanih vrednosti i osoba sa invaliditetom na filmu (2018), koju dod(ij)eljuje Udruženje filmskih um(ij)etnika Srbije.
Uhvati film preko 20 godina perspektive menja u Novom Sadu, preko deset u Rijeci, a od 2017. u Banjaluci i 2019. u Kotoru.
Kreativno afirmativna organizacija “Parnas”, Novi Sad
kaoparnas.org
uhvatifilm@gmail.com
Udruga Spirit, Rijeka
spirit-ri.hr
info@spirit-ri.hr
Humanitarna Organizacija “Partner”, Banja Luka
hopartner.org
uhvatifilm.banjaluka@gmail.com
Nevladino udruženje “ART 365”
art365nvo@gmail.com
