Put je počeo sa otkazivanjem letova. Hrabro smo krenule, šta je najgore što može da se desi? Da zaglavimo na nekoj fascinantnoj destinaciji. Zaglavile nismo, ali fascinantnu destinaciju sigurno smo posetile – grad Hamburg i sjajnu ekipu Kurzfilm Festival Hamburg.
Čime nas je Hamburg oduševio?
Ljudima. Brižnim, ljubaznim, spremnim da pomognu. Kulturom, arhitekturom. Brigom o okolini i prirodi. Zelenilom i cvrkutom ptica. Atmosferom – čini se da je nivo stresa u tom gradu – 0.
Hamburg nas je oduševio i pristupačnošću. Spušteni ivičnjaci, prilagođeni javni prevoz. Nismo primetile posebne pogleda na osobe sa invaliditetom. Ali jesmo primetile svest o elementima pristupačnosti osobama sa invaliditetom. Kako:
- Organizatori su Milesu pitali: koja vrsta podrške joj je potrebna, obezbedili pristupačan hotel, transfer do mesta događaja, iako su znali da dolazi sa personalnom asistentkinjom,
- Pored kolica koje koriste osobe sa invalidtetom, obezbedile su i jastučić,
- Obezbedili su pristupačn toi-toi, imajući svest da prostor konferencije jeste pristupačan, ali da toalet nije ( drugi sprat bez lifta).
- Nisu pretpostavili, očekivali da se snađemo, pitali su i angažovali se da svi učesnici budu ravnopravni.
Konferencija u umetnički oblikovanom prostoru
Ono što nas je na festivalu oduševilo je scenografija. Umesto formalne i pomalo dosadne sale, konferencija se održala u prostoru koji je bio u stvari jedna izložba. I to ne bilo kakva: interaktivna, filmska izložba. Vozili smo žuti taksi, ubacili se u pozorišnu predstavu, slikali na vip postolju i uživali u umetničkim instalacijama. Sjajna ideja, sjajna postavka.
Već sam rekla da smo oduševljene ljubaznošću organizatora, ali i naše Sandre Leege iz European Film Academy. Kad se izgrliš sa nekim koga znaš samo preko Zoom sastanaka, jasno vam je kakva je saradnja u pitanju.
A sam grad. Jezera, mostići, kanali, divne stare zgrade i luka su da stane dah. Ako ste tu negde, ne propustite. Lepo, osvežavajuće, okrepljujuće. Šetali smo duž zelenih ulica, uživali u cvrkutu ptica i osetili mir u duši.
Povratak – još kasnih letova, gužve na aerodromima, haos na našem aerodromu i nazad u Novi Sad. Puni utisaka, sjajne energije, novih ideja. Sa saznanjem da naša misija raste, da smo sve snažniji i da to što radimo jeste važno – ne samo nama samima koji Uhvati film živimo – već svima. Samo treba da smo udruženi, glasni i vidljiviji. I da sijamo ljubav, u Srbiji, Hamburgu, Evropi, svuda u svetu!
Do sledeće evropske stanice!
Marijana Ramić
