Piše: Milesa Milinković
Kao teoretičarku feminističke teorije invalidnosti, zanimalo me kako autori u svetu, po regijama, pristupaju temi u filmovima kratke forme.
Želela sam da vidim kakvi nam filmovi sveukupno stižu na Konkurs, odnosno, kakva je produkcija. Jer, do sada sam i ja kao i publika imala prilike da vidim samo izabrane filmove za program festivala. Kao teoretičarku feminističke teorije invalidnosti, koja je pisala analizu prikaza žene sa invaliditetom u stranom igranom filmu, zanimalo me kako autori u svetu, po regijama, pristupaju temi u filmovima kratke forme. Da li dominira i gde medicinski model invalidnosti. Da li ima patetike ili možda motiva superherojstva?
Na konkurs za filmove pristiglo je 347 filmova iz svih delova sveta. Različite produkcije, različite priče, teme. Iznenadio me broj filmova koji govore o očevima jer u našem društvu, još uvek je majka ta koja se više posvećuje deci a posebno deci sa invaliditetom. Značajan je broj umetničkih filmova, odnosno filmova o umetnosti koja povezuje, budi. Bilo je tu i raznih porteta sportista sa invaliditetom.
Odabrala sam 65 filmova. Neki od filmova su me odmah „oduvali“ toplinom, ljubavlju koja provejava, duhovitošću.
Neke sam odabrala jer pored toga što imaju umetnički kvalitet govore o prevažnim stvarima, o kojima se u našem društvu premalo priča kao što je nasilje i aktivizam Gluvih žena, uticaj Covid pandemije na osobe sa invaliditetom, seksualnost, asistivna tehnologija, roditeljstvo, nevidljivi invaliditeti.. Što je najvažnije, svaki od filmova nudi svojevrsno Rešenje. Znala sam da, šta god da bude na kraju odabrano za program Festivala, (jer se selekcija dalje sužava), nijedan film neće ostaviti publiku sa lošim osećajem u stomaku, jer filmovi govore: „da, postoji problem, onemogućivanje je sveprisutno ali evo ovako može da bude, ovako može da se uradi, ovako ti kao pojedinac/ka možeš da uradiš da to izmeniš“.
Nakon moje selekcije (ili predselekcije), koleginice Dušica Lipovac, direktorka Uhvati film Banja Luka, aktivistkinja i Tanja Stojšić Petković, psihološkinja i stalna članica žirija Uhvati film Novi Sad su izabrale svoje favorite, tako da naša konačna lista broji 29 filmova.
Zaljubićete se u aktere, jer su iskreni, mudri, zabavni, jer sijaju ljubav.
Filmovi koje ćete gledati na Uhvati film festivalu u Novom Sadu (a i u Banjoj Luci, Rijeci, na nekim drugim mestima kroz naše follow up programe) govore o Ljubavi, strahovima koji se prevazilaze u Ljubavi i uz Ljubav, alternativama, šire perspektive o načinima. Gledaćete metaforički bogate priče. Učićete o onome o čemu nas ne uče u školama, na duhovit način. Gledaćete s empatijom. Zaljubićete se u aktere, jer su iskreni, mudri, zabavni, jer sijaju ljubav. Videćete Umetnost koja nas približava drugima..i sebi.. Jedna od vrednosti ovog Festivala je što ćete na njemu imati prilike da pogledate filmove koji vas uprkos svemu što znate, potpuno iznenade i ostave bez daha. Raznolikost kultura, pejzaža i života.
Festival ove godine pleše, pleše, pleše. Ove godine dajemo reč onima čiji se glas baš i ne čuje često.
Ove godine učimo kako da budemo saveznici, podstaknuti Ljubavlju, Empatijom i Znanjem.
Ostaje na stručnom žiriju da izabere najbolje od najboljih, da dodeli nagrade (mada, da vam šapnem u poverenju, biće im teško, odlučivaće nijanse, sigurno). I publika će imati prilike (isto da vam šapnem, u poverenju) da da svoj sud.
Do tada, možete pogledati listu filmova, sa dostupnim sinopsisima (mada da vam šapnem, ne može sinopsis da dočara kakav zaista utisak film ostavlja) pa se onda družimo i na Festivalu…
