- Dunja Ilić, volonterka Uhvati film Novi Sad 2023.
Bez spoljnih pritisaka, potpuno subjektivno, direktorka Milesa Milinković, pr Marijana Ramić, tehnički direktor Nebojša Vujković Cvijin, fotografkinja Maja Tomić i članica žirija Tatjana Stojšić Petković odabrali su svoja tri Uhvati film favorita. Zatim su se glasovi sabirali i demokratski smo dobili pobednike, filmove koje ćemo gledati na svečanom otvaranju 21. Uhvati film-a. Kako je naša fotografkinja Maja primetila, zadatak da se izdvoje tri filma bio je težak, ali je konačan izbor za projekciju bio mnogo lakši.
Nekako smo se oko tri pobednička filma složili da predstavljaju sve ono što volimo u našim filmovima i da su to vrednosti koje negujemo i promovišemo kroz festival, objasnila je Maja.
1. Wiki, Veronica Anderson, Poljska, 30 minuta
“Wiki”i je priča o mladoj, devojci sa autizmom, o kojoj brine baka. Nakon bakine iznenadne smrti, Viki život nastavlja sa majkom alkoholičarkom, nasilnim očuhom i neprijateljski nastrojenim bratom. U moru tuge i odbačenosti, Viki upoznaje momka koji joj vraća osmeh na lice. Ali da li će joj biti dopušteno da bude srećna?
Svi članovi Uhvati film ekipe složili su se da je ovo snažan film koji pokreće nesvakidašnje emocije. Maja je ovaj film opisala kao krik netipične populacije.
“Krik koji nalazimo u filmu kada glavna junakinja koja trpi nasilje u porodici, zabranu da voli i bude voljena, kada joj preti smeštanje u instituciju jer je ona osoba sa autizmom: “Ja sam osoba! Ja osećam!“. Za mene ta rečenica je ono najvažnije što treba da znamo o osobama sa invaliditetom, o starima, o osobama sa autizmom i svima onima koji su drugačiji od tipične populacije. Na tome počivaju ljudska prava“, objašnjava Maja.
Milesa dodaje da je posebno upečatljiv lik Viki.
Viki je otelovljenje svake žene sa invaliditetom koja je zanemarivana, koja preživljava nasilje, koja je nipodaštavana, skrajnuta u 4 zida (kuće ili institucije) ali koja je na kraju – voljena i slobodna. Viki je otrežnjujuća. Budi empatiju. Viki je katarzična, nadovezuje se Milesa.
2. Gluva ljubav, Michele Bertini Malgarini, Italija, 15 minuta
Film “Gluva ljubav” govori o ljubavi dvoje mladih koji se upoznaju preko interneta. Paolo je muzičar i sa Klaudijom se dopisuje preko poruka, ali odlučuje da je upozna uživo i dolazi na ostrvo gde ona živi. Međutim, stanovnici ovog ostrva imaju neprijateljski stav prema njemu.
Kako Marijana objašnjava, ovo je naizgled film samo o ljubavi.
Ustvari, ovo je film o drugoj perspektivi, šta se dešava kad se neko, ko je inače deo većine, odjednom nađe u prilici da bude uljez. „Gluva ljubav“ je film tokom čije projekcije se cela sala smejala. To je najduhovitiji film koji je prikazan na Uhvati filmu, kaže Marijana.
Nebojša dodaje da je “Gluva ljubav” i za njega jedan od najboljih filmova, jer originalno pristupa temi, veoma je dinamičan i budi empatiju sa glavnim likovima.
3. Volti, Antoni De Palo, Italija, 30 min
Film “Volti”, prikazuje dečaka sa Daun sindromom koji gaji ogromnu ljubav prema pozorištu, te se svako popodne iskrada kako bi odlazio u obližnje pozorište, da posmatra probe jednog od umetnika.
Po rečima naše fotografkinje Maje Tomić, ovaj film je veoma važan jer društvo osobe sa invaliditetom stavlja eventualno u publiku kad su u pitanju umetnički sadržaji, Volti ih stavlja na binu kao aktere!
Još mnogo filmova ostalo je u sećanju i ušlo u uži izbor za prikazivanje.
Pobedničkih filmova ima samo tri, ali tokom svih ovih godina, imali smo priliku da vidimo još mnogo neverovatnih filmova, koji su osvojili srca kako publike, tako i Uhvati film ekipe.
Film “Nevidljivo čudovište” je baš jedan od tih. On govori o borbi protiv rata i neravnopravnosti, i po rečima naše članice žirija Tatjane Stojšić Petković pokazuje kako iz ugla deteta treba prihvatiti invaliditet. Ovo je i Marijanin omiljeni film.
Film govori o važnosti da se smejemo, radujemo i nadamo i u najgorim trenucima života. Ovo je film o tome da nam je zaista potreban bolji svet za sve i da smo mi ti koji treba da ga gradimo, zaključuje Marijana.
Maja je istakla važnost aktivističkih filmova na Festivalu i izdvojila film “Oslobođenje”.
„Oslobođenje“ je moj izbor zbog toga što aktuelizuje temu zabrane abortusa u situaciji silovanja. Mesto dešavanja je Poljska, zemlja koje je zabranila abortus i na taj način uskratila jedno važno žensko i ljudsko pravo , a to je da odlučuje o svom telu, kaže Maja.
S druge strane, Milesa ističe i filmove koju ne moraju nužno da imaju u sebi aktivističku snagu. Takav je i njen omiljeni film “Ljubav na prvi pogled”, prikazan davne 2012. godine.
Baš zato što tera na (o)smeh, što budi empatiju sa glavnim likom koji osvaja voljenu, prirastao mi je srcu. Film je raznežujući, vedar, duhovit i čini mi se da mi i sama pomisao na taj film podigne nivo serotonina (hormona sreće), govori Milesa.
“Ja sam osoba, ja osećam”, “Vredim, imam talente”, “Reaguj”, predstavljaju samo neke od mnogih poruka koje donose Uhvati film filmovi.
Ovo su filmovi koji vas menjaju, bude u vama empatiju i solidarnost, navode da imate drugačije poglede na svet… Naša direktorka festivala Milesa Milinković je to odlično opisala rečima da ovi filmovi osobe sa invaliditetom prikazuju kroz razne izazove ali i zabavu. Te osobe su pune snage, ali i slabosti, ljubavi i nemira kao i sreće i tuge… baš onoliko koliko i u svakom čoveku.
Ne propustite da pogledate sjajne Uhvati film filmove po izboru naše ekipe
