Režirali ste film Ona leti, ali ste i glumica i komičarka. Koja vam je uloga zahtevnija? I, šire gledano, šta mislite da je teže za žene u ovim profesijama?
Dugo mi je trebalo da se usudim da režiram svoj prvi film jer se nisam osećala dovoljno sposobno da okupim i vodim ekipu. Sada više nemam taj strah. Najteže je napisati priču koja za mene ima duboko značenje (iako bih volela da napišem i komediju). S obzirom na to da sam sama producirala sve svoje filmove, dosad nisam morala da se borim za produkciju i finansiranje.
Kao glumici, nije mi tako jednostavno. Zavisim od želja drugih ljudi i nemam onoliko uloga koliko bih želela. To je takođe i zato što već duže vreme ne radim bez honorara. Gluma je moj posao, koji je veoma zahtevan. Režija je, za sada, moj hobi.
U Francuskoj je ženama glumicama još teže jer nas ima više nego muškaraca na tržištu a uloga za muškarce je znatno više. Jako često smo svedene na naš izgled, težinu, godine…
“Pobedila sam rak dojke 2022. godine, što mi je dalo snagu da probam nove stvari, uključujući i režiju četiri kratka filma od kraja 2023. godine. Trudim se da stvaram pozitivne filmove sa društvenim značajem, povezane sa mojom ličnom pričom ali kroz umetničku obradu.”
Kao rediteljke, potrebno je da se mnogo više dokazujemo nego muškarci i da ne dozvolimo da nas gaze. Verujem, pak, da je naš senzibilitet takođe naša snaga. Nisam dosad morala da pregovaram o finansijama ni sa televizijama ali sam sigurna da se žene i u ovoj sferi suočavaju sa strožim osudama, kao i u ostatku društva.
Kao scenaristkinju i rediteljku filma Ona leti, šta vas je inspirisalo da ispričate ovu priču? Film se ne bavi samo diskriminacijom na osnovu invaliditeta, već i seksualnim uznemiravanjem.
Nino Forže me je duboko dirnula kada mi je ispričala svoju priču (konj ju je udario kopitom u lice, nakon čega je izgubila vid sa 17 godina). Ona u sebi ima neverovatnu snagu. Prepoznala sam se u toj borbi jer sam i ja, na veoma pozitivan način, borila sa bolešću i sa invaliditetima koji su nastali kao njena posledica. Zato sam želela da istaknem borbenost i istrajnost.
Bila sam takmičarski jahač do svoje dvadesete godine (sada imam 42 godine). Prestala sam da se time bavim iz više razloga, između ostalog i zbog mizoginije koja je prisutna u tom okruženju. U mom klubu takođe je bilo i slučajeva favorizovanja, uznemiravanja, dodirivanja… što mi je poslužilo kao inspiracija za film. Radi se o temi koja me jako pogađa jer sam i ja, kao i mnoge žene, bila žrtva uznemiravanja, dodirivanja, i seksualnog nasilja tokom svoje mladosti.
Kada sam upoznala Nino, ona mi je ispričala da je imala poteškoća da sklapa prijateljstva zbog invaliditeta, jer su je ljudi izbegavali. Pokušala sam da to prikažem u filmu.
Takođe, imala sam želju da prikažem i sestrinstvo i podršku. Želela sam da moj glavni lik bude osoba sa invaliditetom koja ima moć i koja je liderka. Očekivali bismo da nju vode, a zapravo je ona ta koja će Sari pomoći da progovori.
Zalažem se za slobodu govora. Svakog govora. Invaliditet, bolest, seksualno nasilje, uznemiravanje… Moj poslednji film DOWN bavi se poteškoćama u vezi sa neplodnošću, spontanim pobačajima, i mogućnošću rođenja deteta sa Daunovim sindromom. Želim da razgovaram o svim tim tabu temama kako bih pomogla ženama koje prolaze kroz slične situacije. Nisu same.
Koju ste poruku želeli da pošaljete svojim filmom?
ene su snažne, a ljudi pogođeni tragedijama još snažniji. Ne treba ćutati. Treba razgovarati o svojim poteškoćama, patnji, nepravdi. Zato što možda naša sestra, komšinica ili neko iz okoline prolazi kroz istu situaciju. Ništa nije konačno. Kao što bi Dambldor rekao, ponekad se u najtamnijim časovima može pronaći svetlost.
Seksualno nasilje nad ženama i dalje se često tretira kao tabu tema. U vašem filmu vidimo žene koje se udružuju — da li mislite da je jedinstvo rešenje? Može li film zaista da utiče na stvarnost?
Zaista se nadam, jer usamljenost ubija. Jedinstvo daje snagu. Treba pokazivati pozitivne primere jer ljudi uče kroz uzore. Mozak pamti obrasce i oblikuje se ponavljanjem.
Zar to nije suština filma, prikazati intimne situacije publici kako bi se publika poistovetila i osećala manje usamljeno?
Na kraju, šta biste rekli da je ključni sastojak za stvaranje snažnog kratkog filma o društvenim pitanjima?
Govoriti srcem, bez preterivanja. Ne cenzurisati. I na kraju, pronaći festivale kao što je vaš, kako bi filmovi zaživeli i došli do što šire publike. Hvala.
- Intervju pripremila: Marijana Ramić
- Intervju prevela: Sofija Popović
- Naslovna fotografija: Julie Reggiani
* Intervji sa autorkama filmova 23. Uhvati filma nastali su u okviru projekta “Uhvati film – žene stvaraju” koji je podržala Rekonstrukcija ženski fond.
