Svi imamo pravo na život u zajednici, poruka je sa događaja „Iskoraci ka zajednici: život sa i bez granica“, koji je organizovalo Udruženje Realno 6. decembra u Eđšegu, u okviru projekta „Prava strategija i ja“, koji se realizuje uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, u okviru programa podrške javnom zagovaranju „Istraži – Osnaži“ koji sprovodi Trag fondacija.
Vizuelni prikaz (de)institucionalizacije
Prisutni su prvo imali priliku da pogledaju izložbu fotografija koje pokazuju dve paralelne realnosti. Na većini fotografija prikazani su mladi sa intelektualnim invaliditetom koji aktivno sudeluju u društvu: druže se, uživaju u prirodi i raznim aktivnostima, prikazane su situacije gde su u bliskim kontaktima sa svojim članovima porodice. Kao kontrast, nekoliko fotografija pokazivalo je osobe a invaliditetom u institucijama – na kojima se vidi beznađe, tuga, prazni pogledi. Na osnovu ovog vizuelnog prikaza, organizatori su želeli da prikažu kako na osobe sa intelektualnim invaliditetom utiče institucionalizacija i da se benefiti života u zajednici vide već na prvi pogled.
Rušimo predrasude o intelektualnom invaliditetu
Nakon toga usledila je projekcija Uhvati film filma: Viki, Dašvil: putovanje kroz autizam i Ruke gore. Projekcija je bila vrlo emotivna, pogotovo jer je u publici bilo dosta roditelja čija deca imaju intelektualni invaliditet i koji su svoje svakodnevne sistemske probleme prepoznali i u filmovima.
Nakon projekcije, organizovana je tribina na kojoj je govorila direktorka Uhvati filma – Milesa Milinković. Ona je istakla važnost poštovanja zakona i propisa koje postoje u našoj zemlji i navela da je, često upotrebljavani argument, da za personalnu asistenciju nema novca netačan, već samo pokazuje koji prioriteti postoje u našem društvu. Kako je Milesa istakla, pitanje pristupačnosti i podrške za život u zajednici, ne sme da bude pitanje nečijeg ličnog izbora, već poštovanje zakonske obaveze koju mora da obezbedi država.
Svi za personalnu asistenciju
Prisutni su u diskusiji izneli niz situacija sa kojima se susreću u svakodnevnom životu, pohvalili postojanje usluge lični pratilac deteta koja jeste fakat unela revoluciju, ali istakli da je važno da se ona nastavi u vidu personalne asistencije osobama sa intelektualnim invaliditetom i nakon navršene 18. godine života.
Drago nam je da smo i mi bili deo ovog projekta i pozivamo vas da i vi podržite inicijativu na linku.
