Iako neke vrste invaliditeta mogu nastati kao posledica bolesti (multipleks skleroza, SMA, ALS, kanceri, mišićne distrofije..) invaliditet nije bolest već STANJE tj. osobe sa invaliditetom nisu bolesne zato što su osobe sa invaliditetom.
Često čujemo za neku osobu sa invaliditetom – „on/a ima problem“. Međutim, invaliditet (fizičko / intelektualno oštećenje) nije problem – prepreke u društvu jesu problem – kao što su predrasude i stereotipi, nepristupačni objekti, javni prevoz, nepostojanje informacija u adekvatnom obliku ( titlovi, tumač na znakovni jezik, brajevo pismo, audio opisi, tekst u tzv.easy language formatu i sl.).
Kada se obezbedi pristupačnost, uz sisteme podrške, (npr. personalna asistencija) ili uz pomoć tehnologije, mnoge osobe sa invaliditetom (mogu da) žive uobičajene živote i daju svoj doprinos društvu. (Mada i onima koji ne daju doprinos, ne smeju se ograničiti ljudska prava, jer i među osobama bez invaliditeta ima ljudi koji nisu/ne žele da budu aktivni pa…)
invaliditet nije problem – problem su prepreke u društvu
osobe sa invaliditetom koje žive tipične živote, nisu zbog toga superheroji
Osobe sa invaliditetom koji žive tipične živote, obrazuju se, rade, imaju porodicu, decu, partnere, nisu zbog toga superheroji. Istina je da se osobe sa invaliditetom suočavaju sa mnogim izazovima ali ne dajte se zavarati čak i kad čujete neke osobe sa invaliditetom da se promovišu ili ih neko drugi promoviše (zarad ko zna čega) uz neki narativ – evo vidite kako on/a može… Superheroji su ako npr. postignu izuzetne rezultate u nekoj oblasti – ali i osobe bez invaliditeta koje postižu izuzetne rezultate i postignuća su superheroji.
„Ja nisam tvoja inspiracija, hvala“
Delimo sa vama deo iz TED govora sjajne Stele Jang:
“Odrasla sam u gradiću u Viktoriji. Imala sam veoma normalno, skromno obazovanje, Išla sam u školu, družila se sa prijateljima. Tukla sam se sa mlađim sestrama. Sve je bilo veoma normalno. Kada sam imala 15 godina, član moje lokalne zajednice je prišao mojim roditeljima i želeo je da me nominuje za nagradu najvećeg postignuća zajednice. Moji roditelji su rekli: “Hm, to je veoma lepo, ali tu postoji jedan očigledan problem. Ona zapravo nije ništa postigla.”
I bili su u pravu, znate. Išla sam u školu, imala sam dobre ocene, imala sam jednostavan posao posle škole u frizerskom salonu moje mame, i provela sam dosta vremena gledajući “Bafi ubicu vampira” i “Dosonov svet”. Da, znam. Kakva kontradikcija. Ali su bili u pravu, znate. Nisam radila baš ništa što je bilo neuobičajeno. Nisam radila ništa što bi se moglo smatrati postignućem ako izuzmete invaliditet iz jednačine.”
Borba za prava osoba sa invaliditetom, nije pitanje samo osoba sa invaliditetom, već svih nas.
Ne morate biti aktivno uključeni u neke organizacije ali možete biti naši saveznici– ovako:
Ne sažaljevajte osobe sa invaliditetom.
Dajte sebi šansu da upoznate neku osobu ako ste u prilici, ali nemojte sebe terati na druženje i interakciju ako vam ta osoba- KAO OSOBA ne prija (ako npr. nemate ista interesovanja, vrednosti, osoba je dosadna i sl). Ovde samo napominjem da osobe sa invaliditetom često nemaju (dovoljno) razvijene socijalne veštine i interesovanja, upravo zbog izolacije koja se događa zbog predrasuda i nepristupačnosti, a to je, uz podršku promenljiva stvar.
Ako osobu ne razumete zbog otežanog govora, nemojte se praviti da je razumete i klimati glavom
(mi to uvek provalimo 😉 ili postane očigledno). Pitajte nas da ponovimo (budite malo strpljivi) ili napišemo (skuckamo na telefonu).
Ne obraćajte se osobi koja je sa osobom sa invaliditetom tj. ne ignorišite osobu sa invaliditetom, naročito ako pričate o nečemu što se tiče same osobe sa invaliditetom.
Koristite adekvatnu terminologiju. Terminologija invalidnosti se menja (i mi aktivisti tražimo najbolje termine) ali za sada – mi koristimo termine osoba sa invaliditetom (ili osoba sa posledicama cerebralne paralize, mišićne distrofije, MSa, paraplegije) ili onemogućavane osobe (disabled person). U oba slučaja, naglasak je na osobi.
Vicevi i fore u kojima se osobe sa invaliditetom (ili žene, Romi, LGBTI..) omalovažavaju – (želite nekome da kažete da je glup, nesposoban, manjkav na bilo koji način pa ga uporedite -nazovete o kojim terminom koji referiše na invaliditet), samo produbljuju stereotipe i shvatanje da su nesposobne i manje vredne. Naučite i druge da to nije smešno.
Ako ste organizatori nečega, imate svoj mali biznis, radite u nekom većem sistemu, učinite sve što možete da obezbedite učešće osobama sa invaliditetom, potrudite se da to bude u pristupačnom prostoru, gde svi mogu doći, planirajte angažovanje tumača na znakovni jezik, titlujte, fotke na društvenim mrežama i sajtovima opišite (alt text – tj.nnapišite šta se nalazi na fotografiji), angažujte stručne osobe sa invalidtetom…dakle, ako možete da utičete – budite proaktivni.
Uhvati film Novi Sad je najpristupačniji festival u Srbiji: dostupan je osobama sa fizičkim invaliditetom, gluvima, a deo programa potpuno je pristupačan i sl(ij)epima. Dobitnik je Nagrade za promociju humanih vrednosti i osoba sa invaliditetom na filmu (2018), koju dod(ij)eljuje Udruženje filmskih um(ij)etnika Srbije.
Uhvati film preko 20 godina perspektive menja u Novom Sadu, preko deset u Rijeci, a od 2017. u Banjaluci i 2019. u Kotoru.
Kreativno afirmativna organizacija “Parnas”, Novi Sad
kaoparnas.org
uhvatifilm@gmail.com
Udruga Spirit, Rijeka
spirit-ri.hr
info@spirit-ri.hr
Humanitarna Organizacija “Partner”, Banja Luka
hopartner.org
uhvatifilm.banjaluka@gmail.com
Nevladino udruženje “ART 365”
art365nvo@gmail.com
